Марко Лопушина је новинар и књижевник. Писац и репортер портала „Сербиана” у Детроиту, „Огледала” из Чикага, „Српског Гласа” у Мелбурну, „Новина” из Торонта, Српског радија у Лос Анђелосу и Сиднеју, Српске заједнице у Марибору и портала у Хрватској и Македонији.

Сарадник је на лексикону „500 Срба који су обележили 20. век”. Сарадник је САНУ и Матице српске на Српској енциклопедији, поглавље о исељеницима и дијаспори, сарадник је Академије Републике Српске на Енциклопедији РС.

Аутор је педесетак фељтона о исељеницима, обавештајним службама, делинквенцији, као и 47 књига о српској дијаспори, тајним службама, полицији и мафији. Најновија дела су му „Срби у Источној Европи”, „Тајна друштва у Србији”, „Цензура у Србији” и прва Енциклопедија српске дијаспоре.

Добитник је десетак новинарских и литерарних награда. Године 2004. је од стране Удружења новинара Србије (УНС) проглашен за најбољег новинара.

Лопушина је увршћен у едицију Конгресне библиотеке у Вашинтгону за 2008/09. годину „Who is who in USA and Canada”. Увршћен у књигу „Ко је ко у Србији”. Члан је Удружења новинара Србије, члан Удружења књижевника Србије и члан Удружења риболоваца Земун. Члан је Конгреса српског уједињења из САД и члан асоцијације Српска веза из Београда. Почасни је члан Теслине научне фондације у Филаделфији од 2012. године. Сарадник је Српског института у Вашингтону .

Добитник је награде „Лаза Костић” Удружења новинара Србије за 2002. годину и власник златног прстена УНС као један од најбољих новинара за 2004. годину. После Признања издавачке куће „Народна књига” у 2003. години Лопушина је постао најбољи публициста у Србији и Црној Гори. Добитник је Бронзане повеље на Интернационалном фестивалу репортаже 2004. године у Сомбору. Власник је Златне значке Културно-просветне заједнице Србије за 2008. годину.

Од свих признања највише цени речи своје мајке Радмиле, која је једном приликом рекла: „Нисам знала да је ово моје дете тако храбро и да има одважно перо у рукама!”

Носилац је рдена Вук Стефановић Караџић за допринос новинарству, српској култури, информисању и очувања идентитета Срба у дијаспори. Власник је најновије награде „Златно перо 2013” Српског културног друштва „Штајерска скупност” из Марибора.

Добитник је Плакете Народне скупштине Србије, Одбора за дијаспору, фебруар 2014. године, као и Медаље „Светозар Милетић” Удружења Срба из Словачке и Медаље „Никола Тесла” из Канаде. Освајач је прве награде за публицистику „Драгиша Кашиковић” за 2014. годину.

Матица исељеника Србије му је у априлу 2017. доделила Повељу за допринос сарадње матице и Срба у расејању.

Марко Лопушина живи у Земуну, ради у Београду и пише широм српског расејања.